Ћићевац: Прича о историји, традицији и животу на раскршћу времена
Ћићевац, градско насеље које данас броји 3.902 становника, налази се у срцу Расинског округа и представља седиште истоимене општине. Његова прича је попут старог летописа, испуњеног легендама, успонима и падовима.
Име Ћићевац вуче корене од племена Ћићена, које је у давној прошлости овде живело и бавило се сточарством. Легенда каже да се место првобитно звало Ћићенац, а касније је, по угледу на суседни Крушевац, добило име које и данас носи. Ћићени су, са својим стадима, крстарили Балканом, а један део њих стигао је чак до Истре, где су основали подручје познато као Ћићарија.
Ћићевац је углавном досељеничко насеље. Први који су овде стигли били су Петковићи, досељени са Косова 1710. године. Остали су пристизали касније, током 18. и 19. века, доносећи своје обичаје и уносећи шароликост у живот овог подручја.
Од ратова до ослобођења
Подручје Ћићевца делило је судбину свог суседа, Крушевца. Када је овај крај пао под турску власт 1455. године, Ћићевац је изгубио слободу, али не и дух отпора. У Првом српском устанку, становници Ћићевца масовно су се прикључивали Карађорђевој војсци, а устанком је руководио кнез Томић Милић.
Крајем 19. века, током Српско-турских ратова, ово подручје је поново било поприште сукоба. Село Трубарево, у близини Ћићевца, било је спаљено од стране Турака, а његови становници нашли су уточиште у Мојсињским планинама.
Указом из 1922. године, Ћићевац је добио статус варошице, а његов значај у локалној заједници наставио је да расте. Током Другог светског рата, Ћићевац је био сведок сложених сукоба између четника и партизана, али и страдања својих мештана. Победа партизана 1944. године означила је ново раздобље у историји овог краја.
Савремени Ћићевац
Данас, Ћићевац је седиште општине која обухвата десетак насеља, укључујући Плочник, Појате и Сталаћ. Богат историјом, овај град је дом бројним знаменитостима и природним лепотама. Међу њима су и чувени записи – древна стабла која су сведоци прошлости, попут Топаловићевог храста и Радошевачког дуда.
На железничкој станици Ћићевац и данас се чују звуци возова који повезују овај крај са остатком земље, док Аматерско позориште оживљава дух културе и традиције.
Живот у бројкама
Становништво Ћићевца, иако мање него ранијих година, броји преко 4.000 пунолетних житеља. Њихова просечна старост је око 41 године, а у 1.608 домаћинстава одражава се дух породичног живота који је вековима одржао овај крај.
Ћићевац је место у коме историја, култура и живот обичног човека стварају хармонију. Његове улице, мостови и сећања настављају да причају причу о једном месту које, иако скромно, чува велики дух и богато наслеђе.
